Krstarenje dunavom- 10 najlepših mesta za obilazak

Krstarenje Dunavom nije samo još jedan izlet u nizu na kom ćete se odmoriti, i ne upoznati sa novim mestima i pričama. Po mnogo čemu, ova reka je jedinstvena. Jedina je reka u Evropi koja teče od zapada prema istoku. I reka koja ima najviše imena. Dunav je na keltskom reka, voda. Tračani su ga nazivali Istros, Skiti Mataos, stari Rimljani su mu dali imena Danister i Danubius, a Grci Dunavius. U Nemačkoj i Austriji je poznat kao Donau, u Mađarskoj je Duna. Rumuni ga zovu Dunarea, Rusi i Slovaci Dunaj , Le Danibe je francuski, a Tuna turski naziv, dok ga Hrvati, Bugari i Srbi zovu Dunav. O Dunavu su pisali Aristotel, Herodot, Strabon, Ovidije, Plinije Stariji, Tibul, Ciceron, Vergilije.

Pominje se u analima o pohodima Aleksandra Makedonskog na Persiju. Srednjovekovni srpski pisac Кonstantin Filozof smestio ga je u četiri rajske reke ovog sveta, a hroničari zabeležili da ga je Napoleon zvao ” carem među rekama”. Nema međutim letopisa u kome je zabeleženo kada je prvi talas Panonskog mora počeo da dubi masive između Balkana i Karpata, otvarajući Gvozdena vrata i stvarajući time najtajanstvenije mesto na Dunavu, današnji Đerdap,  riznicu vekova.

Krstarenje Dunavom kao izvor hedonizma

Krstarenje brodom po Dunavu je putovanje kroz vekove bez vremeplova. Naročito u Đerdapu. Tragovi vekovne borbe i sklada čoveka i prirode kao večni spomenici života od početka sveta do danas, vidljivi i nevidljivi,  postoje u Đerdapu i čekaju da ih otkrijete . Persijanci su  mu prvi nadenuli ime – Girdap ili vrtlog. Drevni Lepenci u dalekoj praistoriji naspram mitskog Treskavca, nekadašnjeg vulkana, stvorili jednu od najinteresantnijih i njastarijih kultura  na tlu Evrope. Zbog svega navedenog, vrlo je jednostavno odgovoriti na pitanje zašto krstariti Đerdapom. Ako je ovo nedovoljna inspiracija, u nastavku vam predstavljamo spisak od 10 najlepših mesta koje možete posetiti ako se odlučite za krstarenje Dunavom kroz Đerdapsku klisuru.

10 najlepših mesta na Dunavu kroz Đerdapsku klisuru

1. Trajanov most & tabla – Rimljani su po naredbi imperatora Trajana početkom II veka p.n.e. završili put kroz đerdapske stene koji je za tadašnju rimsku imperiju imao pun strateški i ekonomski značaj. Trajanovom tablom označen je završetak rimskog puta kroz Gornju i Donju klisuru na desnoj obali Dunava koji su pre Trajana gradili Tiberije, Klaudije i Flavijevci.
   Iza Trajana osim legende da je imao kozje uši, ostali su most  i Trajanova tabla kao svedočanstvo o velikom podvigu Rimljana. Trajan je zamislio most kao trijumfalnu kapiju na Dunavu i za projektanta i graditelja izabrao je čuvenog arhitektu Apolodora. Sa svojih  1.097,5  m Trajanov most je oko  1000 godina je bio najduži most ikada sagrađen. 
2. Lik Dakija Decebala – Ljuti protivnik Trajana, poslednji kralj Dakije Decebal čije ime znači snaga Dačana, uklesan u stene zaliva Mrakonija na rumunskoj strani Dunava skoro dve hiljade godina kasnije, nasuprot je Trajanove table.
3. Maunt Rašmor – Rumunski Maunt Rašmor samo je šest metara niži od Kipa slobode u Njujorku, a idejni tvorac i finasijer bio je kontroverzni biznismen i ljubitelj starina Josif Konstantin Dragan koji je pobegao od režima Čaušeskua. 
4. Manastir Mrakonija – Kraj Maunt Rašmora je Manastir Mrakonija  (skriveno mesto ili mračna voda) koji je zbog svoje sudbine i burne istorije, poznat je i kao “manastir pod vodom”. Nastao sredinom XV veka, uništen u vreme rusko-tursko-austrijskog rata krajem XVIII veka, ruševine potpopio Dunav, da bi kao feniks “oživeo” 1995. na steni koju Rumuni zovu mehur.
5. Đerdapski kazan – Vožnja Dunavom kroz đerdapske Kazane u kojima je Dunav najdublji i najuži, omogućava impresivan pogled na litice Miroča i ostatke
6. Ostaci Hajdučke vodenice – Hajdučka vodenica predstavlja rimsko i srednjevekovno naselje, crkve i nekropole u kojima su nađene skupocene ostave srednjevekovnog srebrnog i ranovizantijskog zlatnog novca.
7. Balon stanica Varnica – Signalna, balon stanica Varnica nekadašnji rečni semafor sa koje se pratila plovidba u uskoj klisuri gde dva broda istovremeno nisu mogla prođu svedoči o vremenu kada su piloti brodova, locevi, sigurnom rukom provodili brodove kroz virove i stenje u Kazanima.
8. Donji Milanovac – Đerdap ima i svoje Atlantide: Donji Milanovac i Ada Kale i krstarenje brodom jedini je način da budete na ulicama dva potopljena naselja, doduše desetine metara iznad njih. U svom viševekovnom trajanju Donji Milanovac je menjao mesta i imena, od naselja Banja u srednjem veku, preko ostrva Poreč, jednog, pa drugog Milanovca koji se vratio na mesto rimskog kastruma Taliata.
9. Ostrvo Poreč – Na ostrvu Poreč je 1807. osnovana prva škola u Timočkoj Krajini, Milanovac je 1832. bio jedno od prvih naselja u Srbiji sagrađeno po regulacionom planu, a Donjomilanovčani i njihovi gosti danas uživaju u najvećem broju sunčanih dana u Srbiji.
10. Ada Kale – Rimljani su prvi sagradili utvrđenje na Ada Kaleu i na njegovim temeljima gradili su drugi. Ostrvo je imalo bolnicu, kasarnu, crvku i tunel ispod Dunava koji je vodio do austrijskog obalskog utvrđenja Fort Elizabet na srpskoj obali. Bilo je mađarsko, srpsko, tursko, austrougarsko i na kraju rumunsko. Potopljeno je 1970. a stanovništvo se iselilo u Rumuniju i Tursku, pa su  vinova loza-adakalka, slatko od ruža, smokava, trešanja i karanfila, sudžuk, duvan, ratluk i kafa sa aromom Ada Kalea ostali samo uspomena na vreme prošlo.

Preko krstarenja Dunavom do potpunog mira i novih uspomena

Dunavom je u potrazi za zlatnim runom plovio Jason sa Argonautima. Hans Kristijan Andersen vraćao se u Dansku iz Carigrada 1838. rečnim putem, i to brodom “Galatea” na kome je napisao bajku Ružno pače. Zapisao je da je Gvozdenim vratima (Đerdapom) gotovo nemoguće ploviti zbog snažnih brzaka.

Ovde su moćni vrtlozi potapali čamce i razbijali lađe na komade, pribeležio je Andersen. Dunav je ukrotila moćna hidroelektrana, najveća na Dunavu, i od ćudljive, opasne i brze reke postao je mirna reka, pa je krstarenje Dunavom neponovljiv doživljaj. Ako imate dovoljno mašte možda u smiraj dana vidite legionare koji se kreću rimskim putem idući u osvajanje Dakije.

Ili stare alase koji iz dunavskih dubina izvlače morune i jesetre od čije se ikre pravio u svetu traženi đerdapski kavijar. Možda čak i Herkula, koji je izvršavajući podvige koji će mu obezbediti mesto među bogovima, plovio preko Crnog mora upravo Dunavom. Ne naginjite se previše iz broda jer iz dunavskih dubina vreba Kemdža, vodeni duh.

Ne plašite se nevremena jer će vodena vila, mitsko biće iz đerdapskih predanja, uzleteti „nebu pod oblake“ i uhvatiti  ukoštac sa nebeskim silama, razbijajući oblake. Uživajte u svakom trenutku krstarenja Dunavom jer Dunav je istorija, mudra reka, reka vremena.

Ako krstarenje Dunavom za vas predstavlja izazov, avanturu i priliku da naučite nešto iz naše bogate istorije, ali i da stvorite nove uspomene sa svojim bližnjima, budite slobodni da nas kontaktirate i što pre zakažete termin za uzbudljivu plovidbu najvećom evropskom rekom.